News & Events
EMPIRIJSKE ČINJENICE I NAUČNI ZAKONI
No Comments
a
Jednom, ne tako davno sam prenijeli smo Vam jedan zanimljiv tekst o naučnoj metodi – koracima naučnog istraživanja: posmatranje, prikupljanje činjenica, objašnjenje i testiranje objašnjenja putem eksperimenta.
a
Prenosimo Vam jedan isto tako zanimljiv i poučan tekst, o nauci naravno.
a
Šta je to što dobijamo eksperimentom?
a
Rezultati eksperimenta su empirijske činjenice. Empirijske činjenice ne dobijamo metafizički, a priori, nego posmatranjem i mjerenjem nekog fizičkog, hemijskog ili biološkog sistema. Zapravo, danas se češće koristi termin “podaci“. Voda je bezbojna tekućina bez mirisa i okusa, koja se ledi na 0 C, a ključa na 100 C, odlično je polarno otapalo, sastoji se od hidrogena i oksigena – sve su to svojstva vode koja dobivamo ili posmatranjem ili mjerenjem, odnosno, to su empirijske činjenice o vodi.
a
Međutim, podaci ne mogu postojati kao buka informacija, razbacani i nesistematizirani, jer je u tom slučaju vrlo teško operisati podacima, naći ih kada su potrebni. Jedan od zadataka nauke je da organizuje empirijske činjenice tako da se mogu uspostaviti veze između podataka i neke generalizacije.
a
Recimo, želimo istražiti kako se ponašaju gasovi. Mjerenjem prikupljamo podatke o nekoliko različitih gasova, primjerice, o temperaturi, masi i pritisku. Onda primijetimo kako se gasovi sa povećanjem temperature šire i zauzimaju veći volumen. Ova generalizacija, izvedena iz niza mjerenja, predstavlja zakon – naučni zakon.
a
a
Dakle, naučni zakoni su sumarizacije rezultata eksperimenata.
a
a
Naučni zakoni ne nastaju tek tako – od jednog eksperimenta, koji je izveden samo jedan put. Zakon je rezultat više eksperimenata, pri čemu mora biti ispunjen uslov da je eksperiment provjerljiv i ponovljiv.
a
Međutim, naučni zakoni samo izjavljuju da se nešto događa. Ne objašnjavaju zašto i kako se to događa – zašto se neke tvari ponašaju određeno, kako se biološki sistemi reprodukuju itd.
a
Onome ko se zaista želi baviti naukom, naučni zakon nije dovoljan. Ne možemo nešto uzeti zdravo za gotovo, i učiti ga napamet, bez razumijevanja zašto i kako.
a
Na osnovi izvedenih eksperimenata, naučnici izvode hipoteze – objašnjenja zašto se nešto dešava. Međutim, hipoteze ne moraju biti tačne. Zapravo mogu biti i vrlo netačne i glupave. Moramo se bojati hipoteza i biti spremni prihvatiti da možda upravo naša elegantna hipoteza nije tačna, bez taštine.
a
Hipoteze se moraju testirati. Ako objašnjenje preživi ponovljene testove, onda ono polako dobije status teorije. Možemo reći kako je teorija testirano objašnjenjeodređene pojava ili procesa u prirodi. Odnosno, hipoteza je netestirano, a teorija testirano objašnjenje.
a
Naravno, postoje specijalni slučajevi kada teorija ne funkcioniše. Akumulacija ovih specijalnih slučajeva može jednom da preokrene naučnu paradigmu, onda kada se javi novo, bolje objašnjenje. Tada se događaju naučne revolucije.
a
Međutim, univerzalne generalizacije svako ne postoje i tako je nemoguđe dokazati kako je neka teorija apsulutno tačna ili netačna.
a
Capish?
a
AUTOR : Jelena Kalinić, Quantum of Science